Uklapanje voćaka u plan sadnje

Voćke mogu da se odgajaju kako zasebno na odvojenim površinama, tako i pomešane s ostalim ukrasnim biljkama, a izbor zavisi od prostora i ličnih sklonosti. Izbor za sadnju voćaka je zaista širok i raznolik.

U oba slučaja procenite delovanje odraslih biljaka na susedne ili okolne biljke. Planiranje i smeštaj posebno su važni, jer većina voćaka ima dug životni vek i zahteva neprestano dobre uslove da bi godinama dobro cvetala i donosila plodove. Osim toga, ne valja često presađivati voćke (s izuzetkom nekih vrsta jagoda).

Nacrt bašte s voćem

Tu gde želite da imate mnogo različitog voća, dobro je da biljke zajedno odgajate na jednoj površini. Pri planiranju bašte s voćem uzmite u obzir uslove gajenja koji su potrebni svakoj vrsti biljke i preporučljive razmake sadnje; npr. visoku voćku smestite tamo gde će najmanje zasenjivati obližnje niže žburiove. Proverite da li će svaka biljka imati dovoljno mesta kada odraste.Prilikom planiranja sadnje voćaka (posebno jabuka, krušaka, trešanja i nekih šljiva) imajte na umu da samo sterilne kultivare valja smeštati uz kultivar koji će da ih opraši (vidi „Uslovi za oprašivanje"), inaće će stvoriti malo ili nimalo plodova.

Kod većine voćaka postoji veliki izbor kultivara koji dozrevaju u različito vreme - tako možete da isplanirate ubiranje plodova iz više puta i da izbegnete jednu veliku berbu. Kasne jabuke i kruške možete tako, na primer, duže da sačuvate. Ukoliko želite da voće imate neprekidno, potrebno je da više prostora odredite upravo za te kultivare, a ne za one koji ranije sazrevaju.

Voćke u maloj bašti

Postoji mnogo načina da i najmanja površina za gajenje voćaka obezbedi visoke prinose i da lepo izgleda. Kad god možete, odaberite stabla kalemljena na patuljaste podloge (vidi "Koje voćke gajiti") i načine oblikovanja koji su najbolji za raspoloživ prostor. Posadite, npr. „porodična" stabla (vidi "Porodična stabla") ili sadnice Ballerina. Oblikujte stablašice i bobičasto voće, npr. crvenu ribizlu i ogrozd, kao kordonce uz kuću ili baštenski zid, a ne kao žbunove, jer za gotovo iste prinose kordonci traže manje prostora nego lepeza ili palmeta. Deo baštenskog plana može da bude i čvrsta pergola ili ukrasan luk s vinovom lozom. Zavisno od prostora, šiboliko voće možete da oblikujete na razne načine. Jagode možete da odgajate u uspravnim gajenim vrećama koje su pričvršćene za kolac, ogradu ili za neki drugi sličan element.

Ukoliko imate mesta samo za jedno stablo, važno je da odaberete samooplodnu sadnicu (vidi „Kompatibilnost kod oprašivanja"). Dobro je da se odaberu biljke s produženim periodom donošenja plodova, osim ako nema dovoljno mesta za skladištenje i zamrzavanje.

Mešani zasadi

U pretežno ukrasnoj bašti, ili tamo gde nema dovoljno mesta za namenski voćnjak, voćke možete da posadite između drugih biljaka. Jedna voćka ili nekoliko njih na travnjaku predstavljaju privlačna soliterna stabla. Možete da ih odgajate i u posudama na osunčanoj terasi ili popločanom dvorištu. Kordonci voćaka ili patuljaste piramide delotvorne su kao ukrasni paravan - stvaraju neobičan i vredan zaklon, koji u proleće ima privlačne cvetove a čiji plodovi dozrevaju od kraja leta do jeseni. Oblikovane žbunove ili stabla možete da odgajate na gotovo svim vrsta- ma baštenskih elemenata, npr. pergoli, ogradi ili spremištu, ali pod uslovom da je položaj pogodan.

Kada voćke sadite s ukrasnim biljem, proverite da li su usklađene sve potrebe biljaka. Ako je voćkama potrebna, npr., mreža za zaštitu od ptica, ona može da sprečava rast susednih biljaka ili loše da izgleda. Posebno pripazite da prskanje voćaka ne šteti obližnjem ukrasnom bilju.

Jagode često rastu uz druge biljke - u povrtnjaku ili uz ivicu izdignute leje, što je posebno dobra osobina alpskih jagoda.

PLAN ZA VELIKI VOĆNJAK

Veiika parcela, 11 x 17 m, prostor je za razne vrste voća. Ovde su odabrane sadnice jabuka i krušaka koji će duže radati, a bobičasto voće grupisanoje radi lakšeg održavanja.

Osetljivije breskve i vinova loza dobro uspevaju u nasionjenom stakleniku.

Izbor mesta

Idealno mesto je ono koje je osunčano i zaštićeno, gde će biljke stvarati plodove dobrog kvaliteta i ukusa. Prihvatljiva je i lagana zasenjenost, ali ona omogućava manje sati za dozrevanje, pa su takva mesta najbolja za bobičasto voće ili sadnice jabuka, krušaka i šljiva, pošto oni rano dozrevaju. Biljke na južnim padinama najčešće dozrevaju ranije nego na drugom mestu, ali ranije i cvetaju, pa može da ih ošteti mraz.

Gajenje uz potpornje

Zidovi, ograde, pergole i lukovi savršena su mesta za gajenje oblikovanih stabala, a posebno ako su vrlo izložena suncu. Takvi elementi kvalitetno iskorišćavaju prostor i omogućavaju dobro napredovanje i zrenje plodova. Voćke na potpornjima lakše se štite od ptica i mraza nego voćke u otvorenoj bašti. Zid ili ograda moraju da budu dovoljno visoki da smestite odabranu voćku: 1,2 m biće dovoljna visina za bobičasto voće ili jabuke i kruške oblikovane u kordonce ili palmete, ali visina i širina od 2 m ili više potrebna je za lepezasto oblikovane jabuke, kruške, trešnje, šljive ili breskve. Pergole i lukovi verovatno će osigurati dovoljnu visinu, ali proverite hoće li biti dovoljno mesta za širenje kad voćke odrastu. Baštenski elementi treba da budu dovoljno čvrsti da bi mogli da podupiru veliki rod, čak i za vreme jakih vetrova.

Mraz i vetar

Izbegavajte sadnju na mestima koja su sklona mrazevima, jer cvetovi, neotvoreni pupoljci i mladi plodovi vrlo su osetljivi na mraz. Najhladniji vazduh skuplja se tamo gde je teren najniži, pa će se mrazišta stvoriti na dnu doline ili u podnožju bašte na strmini, iza zidova, živih ograda ili zgrada.

Izloženost vetru odvraća insekte oprašivače, pa zato uveliko smanjuje željene prinose. Jaki vetrovi prouzrokuju i znatnu štetu na biljkama. Ne preporučuju se ni sušna mesta, npr. između dve zgrade, ali za popravljanje uslova dobro smešten vetrobran može da bude veoma efikasan pri odvraćanju ili propuštanju vetra. Bolje je da posadite drveće ili velike žbunove, nego da postavite čvrste prepreke, jer se oko njih stvaraju vazdušni vrtlozi i oštećuju
biljke s druge strane.

VOĆKA NA IVICI

Zbijen loptast limun, prepun plodova, ističe neformalnu sadnju i stvara prijatan kontrast sa živopisnim zasadom ruža i višestrukih ivančica.

Mali voćnjak

Na ovoj maloj ograđenoj površini može da se odgaja čak 17 sadnica. Od početka leta do jeseni osigurano je obilje piodova. Dimenzije parcele su samo 4x9m, uz 2m ograde koja je okružuje. Pažljiv izbor sadnica i dobra podloga, pored ispravno oblikovanog drveća, omogućava smeštaj više raziičitih voćaka. Sadnice jabuka i krušaka daju posebno dobre prinose na ograničenoj površini.

Gajenje vo?aka u zašti?enom prostoru

U hladnijim krajevima, za gajenje u stakleniku savršene su biljke koje poti?u iz toplijih krajeva, npr. breskve, nektarine i vinova loza. Da biste ih održali u dobrom stanju i da biste dobili zadovoljavaju?i rod, potrebni su znanje i pažnja. Staklenik ili klijalište mogu da budu vrlo pogodni za gajenje vo?a iz umerenih podru?ja, jer pažljivim izborom ranih sadnica na po?etku leta možete nekoliko nedelja da produžite sezonu. Tako u podru?jima s ranim jesenjim mrazevima kod sadnica koje stalno ra?aju ili kasnih sadnica možete da produžite sezonu berbe.

Ako nameravate u istom stakleniku da odgajate vo?ke i duge biljke, proverite da li one imaju iste zahteve u pogledu temperature, vlage i provetravanja. Važno je da staklenik ima maksimalan broj otvora za provetravanje (s donje i gornje strane), da bi vazduh mogao slobodno da struji.

Da bi biljke dobro uspevale, zemljište, kao i kod sadnje na otvorenom, treba da bude plodno i propusno.
Mnoge osetljive vo?ke, npr. tamarilj i nar, pa ?ak i maslina, mogu uspešno da se odgajaju u zašti?enom prostoru. U umerenoj klimi ?esto se odgajaju kao ukrasna stabla, jer retko tako bogato rode kao pod staklom.

Oblikovana stabla

Odre?ena stabla vo?aka i bobi?asto vo?e, koji su pogodni za oblikovanje, mogu da se odgajaju i u stakleniku. Proverite ho?e li odabrana sadnica kada odraste imati dovoljno mesta za razvoj, pa pre sadnje osigurajte odgovaraju?a pomagala za oblikovanje biljke.

Vo?e u saksijama

Jagode koje odgajate u zasebnim saksijama u stakleniku ili pod pokriva?em da?e zrele plodove ranije nego biljke na otvorenom. Ukoliko upotrebite oba na?ina sadnje, produži?ete sezonu donošenja plodova. Osetljive vo?ke, npr. agrume, možete da odgajate u posudama koje ?ete leti izneti na otvoreno, a zimi vratiti pod pokriva?.

Gajenje vo?aka u posudama

Gajenje u posudama korisno je ako imate malo prostora. Posude smestite na osun?ano i zašti?eno mesto. Možete da ih upotrebite i na poplo?anim površinama (npr. terasama) zbog ukrasnih osobina i dobijanja plodova. U takvim slu?ajevima možete da nadgledate rast korena, jer bujno korenje, npr. kod smokve (posebno u umerenim podru- ?jima), može preterano da raste na štetu plodova. Vo?ke u posudama možete da premestite pod pokriva? (ili van njega) da biste izbegii mrazeve, ili da biljkama povisite ili snizite temperaturu u zavisnosti od potrebe. Od takvih uslova posebnu korist imaju vo?ke koje rano cvetaju, npr. breskve i nektarine.

Ve?ina vo?aka uspešno može da se odgaja u velikim loncima, polovinama buradi ili sli?nim posudama ?iji je pre?- nik najmanje 30 cm. Jagode mogu da se odgajaju u zasebnim loncima pre?nika 10 cm ili specijalnim kontejnerima za jagode (oni sa strane imaju otvore za sadnju). Vo?ke u posudama traže više redovne nege nego na otvorenom. To se posebno odnosi na zalivanje i prihranjivanje, jer korenov sistem je sputan i lako se isuši.

Koje vo?ke gajiti

Bilo da birate vo?ke za ceo vo?njak ili samo 2-3 stabla, važno je da odaberete biljke koje ?e dobro uspevati na tom zemljištu i u takvim klimatskim uslovima, kao i da one ne budu prevelike za predvi?en prostor. Logi?no je da se odaberu manje komercijalne sadnice dobrog ukusa koje retko možete da nabavite u prodavnicama. Poželjno je da se razmisli i o manje zastupljenom vo?u, npr. crvenoj i beloj ribizli, koje su neretko skupe. Ukoliko zamrzavate bobi?asto vo?e, npr. jagode i maline, prednost dajte sadnicama koji su pogodni za tu namenu.

Pre donošenja odluke o tome koje ?ete sadnice odgajati proverite kompatibilnost razli?itih sadnica za oprašivanje (vidi „Uslovi za oprašivanje"). Kona?na odluka zavisi i od koli?ine željenog prinosa i vremena berbe.

Podloga i veli?ina stabla

Veli?inu stabla u znatnoj meri odre?uje podloga na koju je stablo kalemljeno (cepljeno). Odaberite podloge odgovaraju?e bujnosti za raspoloživu površinu i prostor za oblkovanje. Na primer, jabuke koje se odgajaju na patuljastim podlogama 'M27' ili 'M9' verovatno ?e odgovarati ve?ini bašta. Njihova srazmerno mala veli?ina olakšava berbu, orezivanje i prskanje. Ukoliko želite ve?a stabla, odaberite ona s bujnijim podlogama. Za više pojedinosti (vidi "Mesto sadnje, priprema tla i sadnja" i "Podloge jabuke").

Kompatibilnost kod oprašivanja

Ve?ina sadnica jabuka, krušaka, trešanja i nekih šljiva nije dovoljno samooplodna, pa njih treba da posadite u blizini jednog ili više pogodnih sadnica iste vrste koji cvetaju otprilike u isto vreme, tako da insekti mogu da opraše sva stabla. Sadnice jabuke 'Cox's Orange Pippin', 'Bramley' Seedling' i 'Lord Lambourne' treba, npr., da se posade zajedno da bi se svi uspešno oprašili. (Za dodatne pojedinosti vidi u opisima pojedinih vo?aka). Da biste imali zadovoljavaju?e prinose prilikom sadnje vo?aka, vodite ra?una i o minimalnom broju stabala koje je potrebno oprašiti i o odgovaraju?em razmeštaju skladnih susednih sadnica.

Rod i vremensko uskla?ivanje

U granicama raspoloživog prostora broj vo?aka odre?uje koli?ina vo?a koju želite da dobijete. Imajte na umu da se koli?ina prinosa neizbežno razlikuje od godine do godine. Prostor u spremištu ili zamrziva?u odre?uje ?esto koli?inu roda koju možete da prihvatite. Me?u vrstama vo?aka koje želite da odgajate isplanirajte broj ranih, srednjih i kasnih sadnica, tako da duže imate svežeg vo?a, što je bolje nego da imate jednu veliku berbu.

Rane jabuke i kruške ne mogu dugo da stoje (samo 1-2 dana), pa nemojte da sadite više nego što možete brzo da potrošite: 1 ili 2 kordonca daju 2-5 kg plodova po stablu, što je dovoljno. Ukoliko imate mnogo mesta za skladištenje, posadite više kasnih sadnica, jer njihovi plodovi mogu da se o?uvaju i nekoliko meseci. Šljive ?esto imaju odjednom obilan rod. One moraju odmah da se upotrebe, zamrznu ili na neki drugi na?in konzerviraju.

Kada se odlu?ujete za rane ili kasne sadnice, porazmislite i o klimatskim uslovima, jer, na primer, kasne jabuke i kruške loš su izbor za krajeve s kratkim letom ili za zasenjena mesta, pošto ne?e biti dovoljno vremena ili sunca za potpuno sazrevanje plodova.

LUK SA KORDONCIMA

Voćke koje se preko niza lukova oblikuju kao uspravni kordonei privlačan su arhitektonski element s obiljem plodova. Podupirač mora da bude dovoljno snažan da bi u jesen mogao da podnese težinu plodova.